Antioksidansi: kako deluju, gde se nalaze i kako merimo njihovu moć
Antioksidansi su ključni saveznici u borbi protiv oštećenja ćelija i prevenciji hroničnih bolesti. Njihova glavna uloga je neutralizacija slobodnih radikala – visoko reaktivnih molekula koji nastaju u telu kao posledica normalnog metabolizma, ali i pod uticajem spoljašnjih faktora poput zagađenja, UV zračenja, pušenja i loše ishrane. Kada se ravnoteža između slobodnih radikala i antioksidansa naruši, dolazi do oksidativnog stresa, koji se smatra jednim od glavnih uzroka starenja i razvoja bolesti poput kancera, kardiovaskularnih poremećaja i neurodegenerativnih stanja.
Organizam poseduje sopstvene antioksidativne mehanizme, uključujući enzime poput superoksid-dismutaze, glutation-peroksidaze i katalaze, koji svakodnevno rade na detoksikaciji ćelijskih oštećenja. Međutim, u savremenom okruženju, gde je telo često izloženo pojačanom stresu i toksinima, dodatna podrška kroz ishranu je neophodna.
Najpoznatiji antioksidansi koje unosimo putem hrane uključuju vitamin C, koji se nalazi u citrusima, kiviju i paprici, i koji brzo reaguje na slobodne radikale u vodenom delu ćelije. Vitamin E, prisutan u biljnim uljima i orašastim plodovima, deluje u lipidnim membranama i sprečava oksidaciju masti. Beta-karoten i druge karotenoide nalazimo u šargarepi, batatu i kajsijama, a oni se konvertuju u vitamin A i štite kožu i sluzokožu. Selen, mineral prisutan u brazilskom orahu i žitaricama, podržava rad enzima glutation-peroksidaze, dok polifenoli iz zelenog čaja, crnog vina i tamne čokolade dodatno štite ćelije kroz sinergijsko delovanje.
Zanimljivo je da savremena nauka omogućava merenje antioksidativnog kapaciteta organizma. Testovi kao što su ORAC (sposobnost plazme da apsorbuje radikale), FRAP (sposobnost redukcije gvožđa) i TAC (ukupni antioksidativni kapacitet) koriste se za procenu opšteg statusa odbrane tela. Osim toga, laboratorije mogu meriti koncentracije pojedinačnih antioksidansa u krvi, kao i aktivnosti ključnih zaštitnih enzima.
U današnjem svetu, bogatom izvorima stresa i oksidativnih izazova, važno je ne zanemariti značaj svakodnevnog unosa antioksidanasa. Pravilna i raznovrsna ishrana, bogata svežim povrćem, voćem, začinima i orašastim plodovima, ne samo da podržava energiju i vitalnost, već i ima dugoročni preventivni efekat na zdravlje celog organizma. U tom smislu, antioksidansi su više od dodatka – oni su osnova zaštite na ćelijskom nivou.
Literatura / Naučni izvori:
- Lobo V, Patil A, Phatak A, Chandra N. Free radicals, antioxidants and functional foods: Impact on human health. Pharmacogn Rev. 2010;4(8):118–126.
- Pham-Huy LA, He H, Pham-Huy C.
Free radicals, antioxidants in disease and health. Int J Biomed Sci. 2008;4(2):89–96. - Halliwell B. Biochemistry of oxidative stress. Biochem Soc Trans. 2007;35(Pt 5):1147–1150.
- Pisoschi AM, Pop A. The role of antioxidants in the chemistry of oxidative stress: A review.
Eur J Med Chem. 2015;97:55–74. - Prior RL, Wu X, Schaich K.Standardized methods for the determination of antioxidant capacity and phenolics in foods and dietary supplements. J Agric Food Chem. 2005;53(10):4290–4302.
- Niki E. Role of vitamin E as a lipid-soluble peroxyl radical scavenger: In vitro and in vivo evidence. Free Radic Biol Med. 2014;66:3–12.
Ako želiš individualnu konsultaciju sa mnom, zakaži je putem mail-a info@nutriglow.com ili popuni formu.